Turski klasik među kolačima a meni bio omiljen za vreme
letovanja u Turskoj.
Naziv potiče od reči kazan i dibi što znači dno kazana.
Pravi se od punomasnog
mleka, šećera, gustina, pirinčanog brašna i vanile, vrlo je sličan našem sudžuku.
Ohlađeni
kolač se seče na kocke i služi, tako da smeđi deo bude na vrhu.
Potrebno
je:
3
kašike kristal šećera
malo
maslaca
65gr.pirinčanog
brašna
40gr.
gustina
1l
mleka
200gr.
šećera
2
kašičice ekstrakta vanile
Postupak
pripreme:
Maslacem,
prvo, namazati vatrostalnu činiju(najbolje četvrtastu)i po dnu posuti šećerom.
Posudu
staviti na ringlu i zagrevati dok se šećer ne pretvori u karamel(paziti da ne
izgori, već da ostane zlatnožute boje).
Posudu
ostaviti sa strane da se šećer ohladi, a za to vreme treba pripremiti smesu od
pirinčanog brašna i mleka.
Od
1l mleka odvojiti oko 100gr. i u to dodatipirinčano brašno i gustin, pa dobro
umutiti da ne bude grudvica.
Smesu
sipati u provrelo mleko, neprestano mešajući, dok ne postane gusto kao puding.
Vrelu
masu sipati preko karamela a činiju, zatim, staviti u drugu veću koja je
napunjena hladnom vodom.
Treba
da odstoji nekih 15-ak minuta pa je prebaciti u frižider, najbolje da prenoći.
Ohlađen
kolač seći na kocke i služiti, tako da smeđi deo bude na vrhu.
Utisci:
onaj u hotelu mi je bio lepši, jer je masa bila glatka, dok je ovaj imao neku
“oštrinu“(verovatno zbog pirinčanog brašna).
U
svakom slučaju i nije loše za prvo pravljenje.