Još
jedna od samoniklih biljaka koju je, pored maslačka moguće naći u ovo vreme na
livadama je – zelje.
Lišće
je po pravilu bogato vitaminima i hlorofilom, plodovi šećerima i vitaminima, a
korenje sadržI skrob i šećere, dok su neki plodovi i semenke izvor masnoća.
Osim nabrojanog, zelje sadrži; kiseli kalijum-oksalat, bogato je vitaminom C,
provitaminom A, mineralnim materijama (naročito kalcijumom) i drugim korisnim
sastojcima.
Koriste
se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i sočni.
Njegovo
lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost.
Listovi
se sakupljaju se pre pojave cveta.
Najbolje
ih je brati ujutro po rosi ili posle kiše, birajući biljke koje rastu po
senovitim mestima.
Savetuje
se da zelje sami uberete jer sad kreće i ima ga svuda pa i u okolini većih
gradova kako bi ste bili sigurni u njegovo poreklo da nije iz zagađenih zona –
pored saobraćajnica.
Zdravo
i bezbedno je ono koje se nalazi makar 400 metara vazdušne linije udaljeno od
saobraćajnica ukoliko nema prepreka – šuma i rastinja.
Priprema
se na isti način kao i kultivisano povrće, slično spanaću ili kupusu sa što
manje osoljene i ključale vode.
Jelo
se priprema bez mešanja u poklopljenoj posudi.
Pripremaju
se kao samostalno jelo ili se dodaju čorbama, varivima, pasulju, pitama i
drugim jelima.
Varivo
je najbolje pripremati u zemljanom loncu.
Livadsko
zelje oprati, očistiti pa iseckati krupno, ubaciti u šerpu da provri, pa
prosuti prvu vodu..
Sipati
vodu dodati vegetu i kuvati je oko 20 min. nakon čega ćete napraviti zapršku.
Na
zagrejanom ulju kratko propržiti 5 kašika brašna, dodati malo aleve paprike i
sipati u čorbicu a zatim, ubaciti jedno razmućeno jaje, tako da se naprave
"krpice" i kuvati još 15 minuta.
U
čorbu se obavezno stavi malo vinskog sirćeta.