Slatko od drenjina

Ne kaže se badava „zdrav ko dren“...
Prema predanju, osim hrasta i tise, treće „magično“ drvo naših predaka bio je dren (Cornus mas).
Drenjne, inače sazrevaju od jula do sredine oktobra što uglavnom zavisi od klime i nadmorske visine.
Obiluju vitaminom C (čak dvostruko više od pomorandže), taninima i pektinom, a sadrže i glioksalnu i organske kiseline, šećer i sluz.
Tanini i pektini povoljno deluju na sluzokožu želuca i creva, pa su drenjne odličan lek protiv proliva i drugih oboljenja organa za varenje.
Od plodova ali i od kore drena pripremaju se čajevi i drugi lekoviti preparati za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, hemoroida, dijareje, šećerne bolesti i za zaceljivanje rana.
Slatko, kompot,džem i sok od zrelih drenjina, lekoviti su gotovo koliko i presni plodovi.
Drenjne se svrstavaju i u bezglutensku hranu, a zanimljivo je da se u mediteranskim zemljama nedozreli plodovi konzervišu u slanoj vodi kao masline. U planinskim krajevima Srbije i Bosne priprema se i aromatična rakija „drenovača“ prepoznatljiva po bledocrvenoj boji.

Potrebno je:

250gr. zrelih i čvrstih drenjina
250gr. šećera

voda

Postupak pripreme:

Zrele, čvrste drenjine oprati i očistiti od peteljki.

Debljim delom drvene čačkalice ili odgovarajućim štapićem kroz otvor kod peteljke istisnuti i povaditi koštice(ja to nisam radila).

Šećer stavit u posudu u kojoj će se kuvati slatko i preliti ga vodom da ogrezne,  pa kad prokuva smanjiti temperaturu na minimum, ubaciti drenjine u sirup i kuvati na sasvim tihom ključu 15-20 min.

To je sasvim dovoljno, jer će se slatko tokom hlađenja još zgusnuti.

Skuvano slatko pokriti mokrom kuhinjskom krpom i ostaviti preko noći da se ohladi a zatim ga sipati u tegle.